ДЕЛАЈТЕ ГЛОБАЛНО

аутора Мери Волдфајр

Новембар 1999

 

Мислите глобално, делајте локално.

            Ако сте активиста покрета ѕа заштиту околине или за социјалну правду, чули сте овај савет безброј пута. Заиста, они који се труде и боре да заштите своје заједнице, уносе виталну страст и локално знање у свој рад. Ипак, ја се овде залажем за то да је потребно да више људи, нарочито сада, мисли глобално и делује глобално. У једном тренутку, већина активиста успева да схвати да су проблеми структуралне природе, а не локалне. Један закључак до кога скоро сви долазимо, је да није могућ напредак док се систем финансирања кампања не реформише.  На жалост, чак и укупно побољшање нашег демократског процеса, не мора да нам донесе праву демократију. Постоји претња да су наши напори можда подривани или боље речено претрпавани организацијама за доношење закона на међународном нивоу, чије делегације званично представљају националне владе, а у ствари, представљају корпорације. Постоји велики број оваквих организација, можда је Светска трговинска организација (СТО) најважнија од њих. Овај чланак ће се усредсредити искључиво на СТО, јер се она ускоро састаје на тлу Сједињених Джава. 

Основана 1995, израсла из ГАТТ-а (Генерални споразум о тарифама и трговини), она постоји да потпомогне што слободнији ток трговине, као и да послужи као форум за трговинске преговоре и да успостави процес решавања несугласица да би се ускладили захтеви који постоје између њених 134 држава чланица. Поглед на историју ових усаглашавања ђе осветлити стварне акције СТО-а, упркос њеним изјашњавањима о важности заштите околине, здравља људи, сигурностним стандардима и тако даље. Амерички произвођачи говедине и млека и фирма Монсанто, натерали су нашу владу да оспори забрану Европске Уније на телад исхрањивану хормонима и на млеко. Упркос чињеници да се забрана односила подједнако на домаће и иностране произвођаче и упркос огромној подршци од стране јавности у корист европске забране, панел СТО-а састављен од три особе, оборио је ову одредбу, јер, како је речено, није било довољно научних доказа да су проблеми у људском здрављу резултат коришћења ових хормона. Због тога Европска Унија мора да уклони забрану, суочи се са великим трговинским санкцијама, или да докаже ван сваке сумње овог неизабраног, неовлашћеног панела тајне, да ни једна организација не може да приложи стручно мишљење и да нема одредби у случају конфликта интереса. У ствари, постојала су најмање два случаја у којима су чланови панела били у сумњивим конфликтима. Један од њих је био у случају туњ делфин. Овде је управо амерички закон био изузет. Закон о заштити морских сисара. Компромисно решење је било да, почевши од ове јесени, туњ уловљен рибарском мрежом дужине једне миље, између колонија делфина, може да буде обележен знаком: не угрожава делфине.

            Затим је ту био и случај шкампи корњаче. Одредба нашег Закона о угроженим врстама наводи да свака земља која продаје шкампе Сједињеним Државама мора да нареди коришћење јефтиних направа којима се заобилазе корњаче. Све врсте морских корњача су угрожене; коришћење ових направа је смањило убијање морских корњача у мрежама за рачиће са 150 000 на 2 000 годишње. Панел СТО-а је донео пропис да, док је заштита морских корњача у реду и добра ствар, те САД може да задржи свој закон, ипак се мора уклонити одредба којом је овај закон на снази. Чињеница да је закон САД-а у складу са међународним споразумима о заштити околине, била је игнорисана. Испало је да се међународни споразуми који штите околину веома поштују само на речима, док се споразуми о слободној трговини који штите профит, ојачавају.

            Други примери: један део нашег Закона о чистом ваздуху, који се односи на стандарде за бензин, био је промењен амандманима после приговора од стране Венецуеле. Као резултат тога, удишемо прљавији ваздух, а то је страшно.

            Већ извесно време важеђи споразум Европске Уније да откупљује одређени проценат товара банана из својих бивших колонија на Карибима, укинут је после приговора САД-а. Карипски произвођачи су, углавном мали фармери, који држе ионако само 3% тржишта. Они не могу тако лако да се такмиче са три мултинационалне компаније, чије огромне плантаже у Централној и Јужној Америци контролишу осталих 97% - и који не плаћају готово ништа својим радницима. Ово укидање је неминовно изазвало незапосленост широких размера, немире и пораст у кријумчарењу дроге у Карибе. Зашто је наша земља уложила овај приговор, имајући у виду да САД не производи ни једну банану? Широко је прихваћено да оних 100 000 долара које је Карл Линднер, главни руководилац Чикита компаније, приложио Клинтоновој благајни има неке везе са тим. Ова ситуација је била названа Рент-а-нација.

            Понекад је сама претња правном акцијом СТО-а сасвим довољна да осујети законодавство. Наша агенција за заштиту околине је одложила план о забрани производа који садрже талоге фолпета, карциногеног фунгицида (који уништава гљиве, прим. прев) после оваквих претњи. Још један пример је Закон о здрављу деце у Гватемали, који је забрањивао приказивање слика беба на вештачкој храни, намењеној деци испод две године старости. Овај корак је задовољио УНИЦЕФ и смањио смртност код деце у Гватемали. После низа година током којих су се сви добављачи, осим Гербер-а, понашали у складу с тим, власти у Гватемали су разматрали забрану и Герберових производа; али тада је Гербер убедио наш Стејт дипартмент да запрети акциојом СТО-а и Гватемалци, застрашени, одлучише да изузму стране добављаче из овог свог закона. У још једном ружном примеру, наша влада тренутно прети акцијом против Јужне Африке, због њене праксе куповања лекова за своје становништво од јефтинијих земаља. Такође је објавила да ће се борити против било каквих забрана на генетички модификоване организме. Правила СТО-а тврде да свест о томе како је производ направљен или узгајан, представља илегалну баријеру ка трговини за једну земљу. Тако имамо ситуацију да не можемо да одбијемо увоз ствари произведених коришћењем рада деце или робова, направљених под опасним условима и пожњевеним на неодржив начин.

            У теорији, све земље имају једнак глас у Светској трговинској организацији. Али представници Трећег света се жале да развијене земље обављају праве преговоре за време неформалних састанака, на којима земље у развоју нису позване, а онда се резулати, у којима они нису имали никаквог учећшћа, презентују земљама Трећег света по систему узми или остави. Дакле, о чему ће они разговарати у Сијетлу? За време Министарског састанка, направиће дневни ред који ће се продужавати годинама у њиховом седишту у Женеви. Неколико интересантних тачака је предложено за овај дневни ред.

            Неке земље желе да представе Мултилатерални споразум о улагањима (МАИ), кроз СТО. Немам сада простора да улазим у детаље у Мултилатералном споразуму о улагањима, али можда сте видели чланак који сам објавила пре годину дана у магазинима Чарлстон газет и Хајлендс Конзерванси Војс; тада се о њему тајно преговарало кроз ОЕЦД. МАИ би пребацио велики део преостале моћи влада на корпорације. Једна од његових одредби, на пример, дозволила би улагачима (корпорацијама) да киректно туже владе, пред истим неовлашћеним судовима које СТО користи, чак и без обавезе да убеде своју владу да поднесе тужбу. Упркос практично, непомињања у владајућој штампи, овај ужас је пронашла грађанска опозиција пиром света (већи део преко Интернета). Али, да ли је тај ужас готов?

            Још један предлог је био означен као Закон о слободној сечи. Ако се усвоји, очекује се да ће убрзати огољавање шума за 3-4%, олакшати улазак шумским штеточинама, отежати локалним запосленима заштиту шума и вероватно ставити ван закона оне програме који обележавају производе направљене од еколошки посечене шуме или тврдити да владе купују само зелене производе.

            Дефинитивно се мора разговарати и о питањима пољопривреде; стотине хиљада фармера иде у протестни марш у Индији и има немира у свим подручјима где је глобализација проузроковала пустошење. Мада овде нема пуно галаме, амерички фармери масовно губе своју земљу, пре свега, због откупних цена које одређују велики монополи. Питање које се надовезује је право интелектуалне својине укључујући право на патент. Не могу да заузимам простор улазеђи у детаље ове теме: довољно је рећи да важност овог питања не може бити прецењена.

            СТО није ни у ком смислу демократска институција. Људи у овој земљи неће имати свој глас у већањима СТО-а, нити ико други, осим вођа разних корпорација. Ипак, биће масовних грађанских активности: заштита околине, рад, људска права, Трећи свет, пољопривредници, верске групе сви имају планове везане за овај догађај. Мећународни форум о глобализацији води семинар 26 и 27 новембра. Планирани говорници подразумевају имена као што су Дејвид Кортен, Ричард Гросман, Вандана Шива, Херман Дели, Џереми Рифкин, Лори Валах и Џери Мандер. Одржаће се међународна заједничка верска служба у понедељак увече. У уторак, 30 новембра, АФЛ-ЦИО група, заједно са другим радничким групама из целог света, спонзорише велики марш. Биће организоване конференције за новинаре, луткарске представе, митинзи, симпозијуми и људски ланац око конгресног центра, где се састаје најмање 6000 делегата.

Корисне интернет странице за више информација су: www.tradewatch.org, www.ifg.org, www.seattlewto.org, и службени сајт СТО-а - www.wto.org.

            Морамо да пренесемо овлашћење са СТО-а, на институције које признају људи у свету, а не корпорације. Имамо сва права да инсистирамо на мерама заштите околине, на поштеним правилима рада и на нагласку на смањењу сиромаштва, уместо на повећању богатства. Али, ако желимо да ове ствари не остану само мртво слово на папиру, морамо прећи у акцију. Глобалну акцију! Сијетл ће бити критична тачка преокрета.

Видимо се тамо!

 

Мери Вајлдфајр је активна у питањима заштите околине на државном нивоу у Западној Вирџинији, али сматра да су међународна питања често важнија и да су питања социјалне правде неодвојива од питања заштите околине. Она, такође, сматра да је међународна солидарност која се осећала у Сијетлу изузетно узбудљива, али требало је да се деси и раније. Желела би да ради са или у Латинској Америци, али нема новаца за пут и тек је напола научила да говори шпански.

Мери Вајлдфајр можете контактирати на адреси:  mwildfire@hotmail.com